Орање Марка Краљевића 0001    Синоћ Марко вечерао с мајком 0002    И с Јелицом, вјенчаном љубовцом, 0003    А с Анђушом, рођеном сестрицом. 0004    А кад Марко био вечерао, 0005    Њему мајка ријеч проговара: 0006    ”О мој сине, Краљевићу Марко! 0007    Што ти трпјех, већ трпјет не могу 0008    Од прикора наш’јех сусједица, 0009    Да ме Марко лупештином раниш. 0010    А тако ти вјере и закона! 0011    Ти батали шарца, коња твога, 0012    И батали свијетло оружје. 0013    И прихвати два пара воловса 0014    И прихвати рало од орања, 0015    Па ти хајде испод Романије, 0016    Ђено ти је твоја бабовина, 0017    Па узори поља широкога 0018    И посији бјелицу шеницу, 0019    Да би нами Бог и срећа дала, 0020    Да би, синко, нами уродила, 0021    Чијем бих се стара преранила.” 0022    Када Марко разумјио мајку, 0023    Оде арко санак боравити. 0024    Кад у јутру саба зора била, 0025    Рано ти је подранио Марко. 0026    Он батали шарца од мегдана 0027    И он спреми свијетло оружје, 0028    А прихвати торбу струњавицу. 0029    У њу ставља меса дебелога 0030    И бијела круха шеничнога, 0031    Ставља у њу вина и ракије. 0032    Баци торбу на плећи јунашке, 0033    Ево Марка низ танчицу кулу, 0034    Докле спане у росне ливаде. 0035    Па ишћера два пара волова 0036    И прихвати рало од орања, 0037    Оде здраво из Прилипа свога. 0038    Кудгод иђе, Романији сиђе. 0039    А да видиш дели Краљевића, 0040    Оне не оре поља широкога, 0041    Него оре друмом и планином, 0042    Вазда Марко о ђаволу ради. 0043    А већ се је подне премакнуло, 0044    Кад се Марку било додијало 0045    Орајући друмом и планином, 0046    Па из рала испушти волове. 0047    Баци ралом низ дугу планину, 0048    А он сједе на студену ст’јену 0049    И потегну торбетину своју, 0050    На стијени стаде благовати, 0051    А све гледа гором Романијом, 0052    Све погледа тамо и овамо, 0053    Хоће л’ ђегођ кога угледати. 0054    Док се њему погледати дало, 0055    Погледати низ гору зелену 0056    И угледат црног Арапина, 0057    Ђено јаше хитру бедевију 0058    И он гони три товара блага. 0059    Кад се Арап ближе премакнуо, 0060    Он ми Марку божју помоћ виче: 0061    ”Бог помого, големи орачу! 0062    Кажи мени јунак по истини, 0063    Ер сам чуо, а људи ми кажу, 0064    Да имаде у овој планини, 0065    Да имаде тешка лупежина 0066    По имену Краљевићу Марко? 0067    Ако бих те умолити мого, 0068    Прати мене гором Романијом 0069    До широког поља станболскога, 0070    Добро ћу те Арап даровати.” 0071    Ал му рече Краљевићу Марко: 0072    ”Ајде с миром, црни Арапине! 0073    Не бој ми се лупежине Марка, 0074    Одавна је погинуо Марко, 0075    Турци су му главу откинули 0076    И одн’јели, цару даровали.” 0077    Опет њему Арап проговара: 0078    ”Почуј мене, големи орачу! 0079    Јоште данас тога не вјерујем, 0080    Да су Марка погубили Турци. 0081    Већ ме прати до поља станболског, 0082    Добро тебе оћу даровати.” 0083    А када га разуамио Марко, 0084    Баћи торбу на плећи јунашке, 0085    _А прихвати дренову тољагу, 0086    Па га прати гором Романијом. 0087    Здраво су ти они путовали, 0088    Здраво сађу у станболско поље 0089    Па говори Краљевићу Марко: 0090    ”Доста веће, црни Арапине! 0091    Ја пратио до санболског поља, 0092    Даље ти се ни макнути не ћу. 0093    Плати мене, што сам те пратио.” 0094    Ал му рече црни Арапине: 0095    ”А не луди, големи орачу! 0096    Ја те немам откле даровати, 0097    Царева се хазна не отвара, 0098    Док не дође цару на диване, 0099    Па ти ходи к цару на диване, 0100    Хоће тебе царе даровати.” 0101    Када га је разумио Марко, 0102    Срдно њему Марко проговара: 0103    ”Плати мене, црни Арапине! 0104    Ја се тамо ни мкнути не ћу.” 0105    А да видиш црног Арапина, 0106    Ђе на Марка наћера кобилу. 0107    Сује Марку и оца и мајку, 0108    Још потеже троструку канџију, 0109    Па ми Марка по плећима туче. 0110    А да видиш дели Краљевића, 0111    Ђе прихвати дренову тољагу, 0112    Замануо, Арапа удрио, 0113    Преко плећи њега ударио, 0114    Паде Арап на главу у траву. 0115    А да видиш јадног Арапина, 0116    Прама Марку искечио зубе. 0117    Мисли Марко, да се Арап смије, 0118    Па га опет тољагом удрио, 0119    Удари га по глави јунашкој, 0120    Сву му главу био проломио. 0121    Па прихвати арапску кобилу 0122    И њојзи се бачи у рамена. 0123    Зајми Марко три товара блага, 0124    Гони Марко здраво и весело, 0125    Гони Марко Прилипу б’јеломе. 0126    Кад је дошо пред бијелу кулу, 0127    Преда њ стара излазила мајка, 0128    Коња прима, а за здравље пита 0129    И овако Марку проговара: 0130    ”Добар дошо, мој једини сине! 0131    Брзо ти се поља узорао 0132    И посијо бјелицу шеницу, 0133    А још брже нами уродила, 0134    Тер си нашем двору доћерао.” 0135    Али Марко мајци проговара: 0136    ”Ето теби, моја мила мајко! 0137    Ето теби бјелице шенице, 0138    Да т’ не коре твоје сусједице, 0139    Да те Марко лупештином раним.” 0140    Кад то чула остарјела мајка, 0141    Растовари до три коња врана. 0142    Кад је стара благо сагледала, 0143    Овако је била бесједила: 0144    ”Ман’ се, Марко, врага и орања, 0145    А прихвати, што је за мегдана. 0146    Ја имадем блага за старости, 0147    Чијем ћу се стара саранити.”